PREPORUKE ZA DECU 5-17 GODINA

Proslavite Svetski dan srca: pomozite deci da krenu putem zdravog srca, za duži i bolji život! (Povodom svetskog dana srca 29. septembra 2013. godine)

Otkrijte šta motiviše decu – da se dobro osećaju, dobro izgledaju ili imaju dobar uspeh u školi. Ovo su faktori koji motivišu decu i tinejdžere da se pravilno hrane i budu fizički aktivni: deca koja redovno vežbaju i imaju pravilnu ishranu postižu bolji uspeh u školi, u sportskim aktivnostima i druženju.

Budite dobar uzor – ličnim primerom najbolje utičete na ponašanje svoje dece. Ne morate uvek biti savršeni, ali ako se pravilno hranite i redovno vežbate, dajete dobar primer vašoj deci. Na ovaj način šaljete poruku da je dobro zdravlje važno za vašu porodicu.

Budite pozitivni – deca ne vole zabrane. Na zabavan i kreativan način uključite vašu decu u kućne aktivnosti. Proslavite svaki njihov uspeh i pomozite im da razviju dobru sliku o sebi.

Recite ne duvanu u kući. Zabranite pušenje u kući/stanu i izbegavajte izlaganje dece duvanskom dimu. Boravak u prostoru u kome se puši i izlaganje duvanskom dimu, svake godine, ubije oko 600.000 nepušača, uključujući i decu. Ako ste pušač, dajte dobar primer i prestanite da pušite. Ukoliko je potrebno potražite stručnu pomoć. Deca imitiraju roditelje, a tinejdžer će vas kritikovati ako se ne ponašate u skladu sa savetima koje ste dali.

Naučite decu da je duvanski dim opasan po zdravlje!

Budite fizički aktivni i podstičite decu i tinejdžere da budu fizički aktivni. 

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji deca uzrasta 5-17 godina svakodnevno treba da imaju barem 60 minuta umerene fizičke aktivnosti (na primer šetnja brzim hodom, ples, kućni poslovi, sređivanje bašte) odnosno intenzivne fizičke aktivnosti (trčanje, vožnja bicikla, plivanje ili takmičarski sportovi – fudbal, košarka, odbojka…). Više od 60 minuta svakodnevne fizičke aktivnosti obezbeđuje dodatnu korist za zdravlje.

• Omogućite deci i tinejdžerima da budu fizički aktivni: budite aktivni zajedno sa vašom decom i zaista uradite ono o čemu im govorite: na primer, do škole idite peške ili biciklom.
• Tinejdžeri žele da su samostalni u odlučivanju. Naglasite im da je bitno da su fizički aktivni: da igraju fudbal sa prijateljima, plešu ili da se bave bilo kojom drugom aktivnosti u kojoj uživaju. To ne mora da bude sport!
• Vršnjaci imaju veliki uticaj. Omogućite vašoj deci da budu fizički aktivni zajedno sa svojim prijateljima. Druženje će svaku aktivnost učiniti zabavnom tako da će je oni redovno upražnjavati.
• Ograničite vreme provedeno ispred televizora ili kompjutera na maksimalno 2 sata tokom dana i ponudite zabavnije sadržaje u toku dana.
• Ukoliko ne postoje zelene površine, na kojima bi vaša deca mogla da se igraju, aktivirajte se i tražite pomoć i podršku od lokalne zajednice za bolje okruženje.

Hranite se pravilno. 

• Učinite vreme obroka posebnim – kada je cela porodica na okupu manja je šansa da će deca jesti nešto što nije poželjno ili da će grickati između obroka.
• Učinite pravilnu ishranu zabavnom za svoju decu – birajte hranu različitih boja, uključite ih u kupovinu hrane i pripremu obroka.
• Kuvajte za svoju decu– neka pojedu kvalitetan obrok kod kuće, a spakujte im sendvič i voće za užinu.
• Obezbedite da svaki obrok sadrži povrće i voće. Izbegavajte hranu koja sadrži dosta masnoća, šećera i soli. Izbegavajte industrijski proizvedenu hranu koja sadrži velike količine soli. Imajte na umu da ukupan dnevni unos soli treba da bude najviše 5 grama (približno 1 kafena kašičica).

Bolesti srca i krvnih sudova pogađaju ljude svih uzrasta, uključujući i decu. One odnose 17.3 miliona ljudskih života svake godine, od toga 80% u nisko razvijenim i nerazvijenim zemljama, predstavljajući svetskog ubicu broj jedan. Formiranje ponašanja u vezi sa zdravljem i sticanje zdravih navika u dečijem uzrastu uslovljeno je vaspitanjem i primerom koji kao roditelji pokazujemo. Naša dužnost kao roditelja je da svojoj deci omogućimo da usvoje dobre navike.

Zdrava deca, zdravi odrasli – činjenice

Skoro dve trećine preveremenih smrti i jedna trećina ukupnog opterećenja bolestima kod odraslih povezana je sa ponašanjem koje se formira u detinjstvu, uključujući pušenje, nedovoljnu fizičku aktivnost i nepravilnu ishranu.

• Većina pušača širom sveta počinje da puši u adolescenciji, a ukoliko su roditelji pušači, tri puta je veća verovatnoća da će deca početi da puše.
• Prekomerno uhranjena i gojazna deca postaju prekomerno uhranjene i gojazne odrasle osobe i kod njih postoji veća verovatnoća da će oboleti od šećerne bolesti ili bolesti srca i krvnih sudova u mlađem uzrastu.
• Fizička aktivnost usvojena u detinjstvu nastavlja se i u odraslom životnom dobu, doprinoseći smanjenju rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova u kasnijim godinama života.