SAVETI NAMENJENI ODRASLIM OSOBAMA OD 18 DO 64 GODINA

Obeležite Svetski dan srca: saznajte koji su koraci na putu zdravog srca, za duži i bolji život! (Povodom svetskog dana srca 29. septembra 2013. godine)

Upoznajte svoj rizik:

Redovno kontrolišite krvni pritisak. Visok krvni pritisak je faktor rizika broj jedan za bolesti srca i krvnih sudova. Naziva se „tihi ubica“, zato što obično nema upozoravajuće znake i simptome, pa mnogi ljudi i ne znaju da imaju visok krvni pritisak.

Recite NE duvanu i izbegnite pasivno pušenje. U roku od dve godine po prestanku pušenja cigareta, rizik za nastanak ishemiskih bolesti srca se značajno smanjuje, dok posle 15 godina rizik postaje isti kao kod nepušača. Potražite savet stručnjaka kako da prestanete da pušite.

Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi. Visok nivo šećera u krvi može da bude pokazatelj šećerne bolesti (dijabetesa). Bolesti srca i krvnih sudova čine 60 % svih smrtnih slučajeva kod obolelih od šećerne bolesti. Rizik za nastanak srčanog i moždanog udara je visok ukoliko se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči pravilno.

Kada znate svoj ukupni rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, možete napraviti plan akcije za poboljšanje zdravlja srca. Ovaj akcioni plan mora biti jasno vidljiv u vašoj kući kao podsetnik. Od vašeg lekara ćete dobiti savete o lečenju, ukoliko je to potrebno.

Budite fizički aktivni. Samo 30 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta pet puta nedeljno, smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara. Zapamtite, fizička aktivnost nije samo sport. To je svaki pokret tela koji troši energiju: ples, igranje sa decom u prirodi, pešačenje i obavljanje kućnih poslova.

Vodite računa o ishrani. Veliki unos zasićenih masti, trans masti i soli povećeva rizik za nastanak srčanog ili moždanog udara. Naime, prevelik unos soli izaziva visok krvni pritisak, a prevelik unos masti dovodi do zapušenja arterija. Treba biti oprezan kod unosa prerađenih vrsta hrane, koje često sadrže visoke količine soli. Ukupan unos soli treba ograničiti na manje od 5 grama na dan.

Pitajte stručnjake. Ako ste imali srčani ili moždani udar, razgovarajte sa svojim lekarom na koji način da se ponašate kako biste izbegli ponovni udar. Posetite svog izabranog lekara koji će vam izmeriti krvni pritisak, telesnu težinu, obim struka i dati uput za laboratoriju da izvadite krv i odredite nivo šećera i holesterola u krvi. Lekar će vam dati savete kako da smanjite ili izbegnete rizik i sprečite nastanak srčanog ili moždanog udara.

Dame, neka zdravlje vašeg srca bude prioritet: to je korist ne samo za vas, već i za vašu porodicu. Bolesti srca su ubica broj jedan kod žena – više od 8,6 miliona žena u svetu godišnje umre od kardiovaskularnih bolesti: to je otprilike jedna smrt svakog minuta. Žene moraju da upoznaju svoj rizik i da preduzmu mere zaštite.

Žene sa šećernom bolešću imaju veći rizik umiranja od kardiovaskularnih bolesti nego muškarci. Zato one moraju da redovno proveravaju vrednost šećera u krvi.

Rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova može početi pre rođenja, tokom fetalnog razvoja, i dalje se povećavati tokom detinjstva usvajanjem loših navika. Čuvajte svoje srce tokom trudnoće, kako bi zaštitili vaše dete od rizika kasnije tokom života.

Visok krvni pritisak tokom trudnoće, bilo da je nastao pre ili posle začeća, zahteva posebnu negu. Žene koje razviju preeklampsiju (ozbiljno stanje koje karakteriše visok krvni pritisak i visok nivo proteina u mokraći posle dvadesete nedelje trudnoće) može biti veliki rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova kasnije tokom života, uprkos činjenici da se krvni pritisak vratio na normalne vrednosti nakon porođaja. Porazgovarajte sa vašim lekarom o mogućem riziku.

Deca uče na primerima starijih: ličnim primerom ih treba učiti ponašanju za zdravo srce. Bolesti srca i krvnih sudova, među kojima su najčešći srčani i moždani udar, pogađaju ljude svih uzrasta, uključujući žene i decu. Trenutno bolesti srca i krvnih sudova uzrokuju 17,3 miliona smrtnih slučajeva svake godine, od toga 80 procenata u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama, gde su svetski ubica broj jedan. U velikom broju slučajeva, posebno u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama, reč je o prevremenim smrtnim ishodima i to kod ljudi mlađih od 70 godina, koji odnose živote ljudi u najproduktivnijim godinama što ostavlja ogromne ekonomske i emocionalne posledice na porodicu.

Dobra vest je da je većina bolesti srca i krvnih sudova uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti i modifikovati.

Da li znate?

• Svake godine fizička neaktivnost uzrok je nastanka više od tri miliona smrtnih slučajeva koji se mogu sprečiti.
• Nepravilna ishrana je povezana sa četiri vodeća faktora rizika za smrtni ishod: visok krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi, gojaznost, visok nivo holesterola u krvi.
• Svakog dana oko 150.000 ljudi umre od posledica upotrebe duvana, a jedan od dva pušača umre od bolesti koje su povezane sa upotrebom duvana. Pasivno pušenje ubija više od 600.000 nepušača godišnje, uključujući i decu.