SAVETI ZA OSOBE STARIJE OD 65 GODINA

Obeležite Svetski dan srca: saznajte koji su koraci na putu zdravog srca, za duži i bolji život! (Povodom svetskog dana srca 29. septembra 2013. godine)

Pazite šta jedete: Jedite raznovrsno, povećajte unos voća i povrća: proces starenja i promene u načinu života utiče na vrstu hrane koje se koristi u ishrani. Usamljenost, dosada, depresija i briga o budućnosti mogu dovesti do zanemaravanja pravilne ishrane, preskakanja obroka i loših navika u ishrani uopšte. Izbegavajte unos hrane bogate zasićenim mastima, trans mastima i solima, koja povećava rizik od nastanka srčanog ili moždanog udara. Naime, previše masti vodi do zapušenja arterija dok mnogo soli u ishrani dovodi do povišenog krvnog pritiska.

Kontrolišite svoju telesnu težinu: sa starenjem telo sagoreva manje kalorija. Prekomerna telesna težina predstavlja napor za rad srca i povećava rizik za nastanak bolesti srca, povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti i visokog holesterola. Redovno vežbanje i umeren unos hrane bogate hranljivim materijama može da pomogne u održavanju poželjne telesne težine.

Redovno kontrolišite krvni pritisak. Vrednosti krvnog pritiska, holesterola i drugih pokazatelja pokazuju tendenciju porasta sa godinama starosti. Posetite vašeg izabranog lekara, koji će vam izmeriti krvni pritisak, telesnu težinu, obim struka i dati uput za laboratoriju da izvadite krv i odredite nivo šećera i holesterola u krvi. Lekar će vam dati savet ili terapiju ukoliko je potrebno.

Obratite se svom lekaru ako treba da se uradi pedalno-brahijalni indeks test. Ovim testom se procenjuje puls u krvnim sudovima nogu koji može da pomogne u dijagnozi oboljenja perifernih arterija i on je deo redovnog pregleda kod starijih odraslih osoba.

Budite fizički aktivni. Nikad nije kasno da se počne sa vežbanjem! Postepeno povećavajte učestalost i intenzitet fizičke aktivnosti. Međutim, neophodno je da porazgovarate sa vašim lekarom pre početka vežbanja, kako bi vrstu, intenzitet i trajanje fizičke aktivnosti prilagodili vašem zdravstvenom stanju.

Kod osoba starosti 65 i više godina, fizička aktivnost obuhvata sve aktivnosti od sporta i vežbanja do hodanja, plesa, baštovanstva i kućnih poslova. Ako ne možete da uradite preporučene vežbe, zbog zdravstvenog stanja, pokušajte da budete onoliko fizički aktivni koliko vam vaše zdravlje dozvoljava.

Ako ste neaktivni ili imate oboljenje koje dodatno ograničava vašu fizičku aktivnost, imaćete korist za vaše zdravlje i ako iz kategorije „bez aktivnosti“ pređete u kategoriju „aktivnosti manjeg stepena”. Ako ne možete da primenite preporuke za fizičku aktivnost, težite da povećate trajanje, intenzitet i učestalost aktivnosti koje upražnjavate.

Starije osobe treba da imaju najmanje 150 minuta umerenih aerobnih vežbi tokom nedelje ili najmanje 75 minuta intenzivnih aerobnih vežbi tokom nedelje ili odgovarajuću kombinaciju umerenih i intenzivnih vežbi tokom nedelje.

Recite NE duvanu i izbegnite pasivno pušenje. Zabranite pušenja kod kuće i izbegavajte pasivno pušenje. Sa prestankom pušenja u roku od dve godine smanjuje se rizik za nastanak ishemijskih bolesti srca. Ako vam je teško da prestanete sa pušenjem, potražite savet od svog lekara.

Dame, zapamtite sledeće činjenice:

Bolesti srca i krvnih sudova su ubica broj jedan kod žena sa 8,6 miliona smrtnih slučajeva godišnje.

Najčešći simptom srčanog udara je bol ili nelagodnost u grudima. Ali kod žena su nešto češći simptomi otežanog disanja, mučnine/povraćanja i bola u leđima ili donjoj vilici.

Visok krvni pritisak je faktor rizika broj jedan za bolesti srca i krvnih sudova. Žene u menopauzi imaju povećan rizik od nastanka visokog krvnog pritiska, pa je zato važno da se pritisak redovno meri.

Žene koje puše imaju dvostruko veći rizik od moždanog udara. Izloženost duvanskom dimu povećava rizik od umiranja zbog oboljenja srca za 15 %.

Bolesti srca i krvnih sudova, uključuju srčani i moždani udar, pogađaju ljude svih uzrasta uključujući žene i decu. Trenutno, bolesti srca i krvnih sudova uzrokuju 17,3 miliona smrtnih slučajeva svake godine, od toga 80 % u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama, gde su svetski ubica broj jedan. U velikom broju slučajeva, posebno u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama, reč je o prevremenim smrtnim ishodima i to kod ljudi mlađih od 70 godina, koji odnose živote ljudi u najproduktivnijim godinama što ostavlja ogromne ekonomske i emocionalne posledice na porodicu.

Naučite znake upozorenja srčanog i moždanog udara

Srčani udar:

Nelagodnost u grudima koja traje duže od nekoliko minuta ili se ponavlja. Može se osetiti kao neugodan pritisak, stiskanje, osećaj punoće ili bola. Simptomi mogu da uključe i bol ili nelagodnost u jednoj ili obe ruke, leđima, vratu, vilici ili želucu, kratak dah sa ili bez nelagodnosti u grudima. Ostali znaci uključuju orošavanje hladnim znojem, mučninu i vrtoglavicu.

Moždani udar:

Moždani udar je urgentno stanje! Odmah potražiti medicinsku pomoć ukoliko se javi:

• iznenadna utrnulost ili slabost lica, ruke ili noge, posebno na jednoj strani tela.
• iznenadna konufuzija, problem sa govorom
• iznenadni gubitak vida na jednom ili oba oka
• iznenadna nemogućnost hoda, vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili koordinacije
• iznenadne jake glavobolje bez poznatog uzroka.